Nije iznenađujuće da je fudbal najpopularniji sport širom sveta, sa oko četiri milijarde navijača. Teško da postoji nešto što može da ugasi sport sa loptom. Vidimo da je entuzijazam zasnovan na praćenju toka različitih taktika i strategija, kao i na kontinuiranoj volji za pobedom u svakoj pojedinačnoj fudbalskoj utakmici. Inače, svaka pojedinačna fudbalska utakmica može se posmatrati i kao prototip sam po sebi. Naši saradnici su nas naučili da je ovo stanje veoma često u kompanijama današnjce i da bi se moglo definisati kao Nova Normala.
U poređenju sa strukturama kompanija bilo koje veličine, postoje zaista dobre opšte tačke o širem poslovnom kontekstu, kao i ideje koje kompanije i stručnjaci mogu preuzeti sa slike pokrivene vezom za brzo razumljive savete. Kao i fudbalske strukture, strukture kompanija zavise od njihove „filozofije kluba“ ili drugim rečima sistema vrednosti zašto su ljudi imali interesovanje baš za tu kompaniju. Za oboje, brza interakcija je ključ za primenu adaptivnih promena zbog dubokog poverenja u svoju DNK.
Osnova je stručnost, poverenje, standardizacija, propusne hijerarhijske strukture i brze informacione petlje. Dakle, jedan praktičan ishod je da se u fudbalu glavne smernice nikada ne stavljaju samo na teret tima, već više na glavnog trenera i njegov tim, kao i na menadžerski tim iza njih. DNK fudbalskih trenera kao i menadžera je da oni znaju da oni koji se trude,pobeđuju. Njihove informacije za fudbalski tim ili za jednog igrača su uvek jasne, razumljive i korisne. Oni neprestano analiziraju fudbalski sistem (utakmicu) da bi uhvatili operativni sistem za sledeću utakmicu. Utoliko se svaka utakmica može posmatrati kao prototip. U tom smislu, svaki novi meč je adaptacija poslednjeg prototipa. Optimizacija trenera i timova se stalno koncentriše na efikasnost i ekonomičnost igre, a ne na to kako doći od A do B.
Nedavno teška vremena u različitim industrijskim sektorima su pokazala važnost za kompanije i njihove ekspertske timove da je glavni faktor uspeha prilagođavanje promenama u realnom vremenu kada im prete neočekivani i nepredvidivi promenljivi uslovi.
Bila nam je privilegija da vodimo promišljene i praktične razgovore sa našim klijentima o adaptivnim promenama i zbog toga smo iskoristili za Adaptive Change Management koji se najbolje objašnjava analogijom fudbala u radionicama i konsaltingu jer su prilagođeni obrasci iz fudbala delovali veoma razumljivo i najverodostojnije. Štaviše, imali smo privilegiju da razgovaramo o našim idejama sa popularnim trenerima.
Shodno tome, kompanije i fudbalski klubovi se fokusiraju na svoje kulturne vrednosti, sopstvenu moć i stručnost. Brze adaptivne promene u vremenima nepredvidivosti su glavni faktor uspeha u suočavanju sa novim često nepoznatim uticajima. Stoga je u fudbalu adaptivno predviđanje promena zasnovanih na različitim analizama stalni rad za trenera i njegov tim. Fudbalski timovi poznaju faze raznolikosti i stabilnosti ili da povećaju dinamiku kroz kolaborativno tumačenje stvarne situacije (fudbalska inteligencija). Njihove analize mogućih zona prilagođavanja su takođe stvar međuzavisnosti između igrača.
Jedna pronicljiva spoznaja je mehanizam elastičnosti, oporavka i raznolikosti fudbalskih timova i lako prilagođavanje kompanijama institucionalizacijom Socioekonomskih Kanban sistema. Druga je da ne moramo da zavaravamo sebe, ni jedna kompanija ne funkcioniše bez organizacione hijerarhijske strukture koja je čak i priželjkivana od radnog kadra u vremenima nepredvidivosti.
Poslednje dve godine su dokazale da kompanije mogu da predvide tok poslovanja u realnom vremenu kada rešavaju napadne okolnosti prihvatanjem eksplicitnih ovlašćenja na bilo kom nivou što nije ništa novo; preduzeća moraju da se menjaju mnogo puta, ali ubrzavanje promena stvara probleme.
Jasno je kao dan da brzo uključivanje adaptivnih rešenja zavisi od propusne informacione petlje odozgo na dole i odozdo prema gore kako bi se obezbedila najbolja informaciona kola i brzo donošenje odluka na osnovu empirijskih podataka van sistema, kao što je analiza trenera u fudbalu. Mi to vidimo kao ključnu tačku da se institucionalizuje mehanizam elastičnosti, oporavka i raznolikosti kako bi se prevazišla nepredvidljivost. Veoma nova suština hijerarhijskih struktura je sposobnost poslovnog sistema kompanije da održi ili povrati stabilno stanje nakon poslovno kritičnog dogadjaja ili strateških promena.
Hajde da posmatramo fudbalsku utakmicu – Svaki fudbalski tim deluje sa brzom i kontrolisanom elastičnošću, oporavkom i raznim strategijama odbrane i napada da bi pobedio u meču. Pobednički fudbalski tim može se opisati kao operativni tim sa više elastičnosti i taktike oporavka od tima koji je poražen. Fudbalski timovi deluju sa brzom i kontrolisanom raznolikošću na pokrete drugog tima. Veoma često se fudbalski timovi oporavljaju i bore se od poraza u prvom poluvremenu kako bi osvojili pobedu u produžecima.
Ti timovi se oporavljaju jer su veoma dobro obučeni kako da se oporave, kao i da brzo promene svoju strategiju ili taktiku. Fudbalski timovi su pouzdani sistemi zbog stručnjaka koji vode tim, struktura odozgo nadole i njihove sposobnosti da brzo promene otpornost i mehanizme oporavka. Činjenica je da ovi mehanizmi nisu samo obuka. Sistem međuzavisnosti fudbalskog tima je element za brzo uključivanje sistema adaptivnih promena. Ovi obrasci imaju antropološku pozadinu i stoga svi ljudi mogu biti obučeni da predvide brze promene u realnom vremenu. Pre 65.000 godina ljudi sa novim setovima alata počeli su da se šire iz Afrike, imali su nešto posebno: nisu bili zatočenici svoje ekološke niše, ali su lako mogli da promene svoje navike ako plen nestane ili se pojave bolje prilike. To se zove usklađivanje navika. Mehanizam je kada uzmete staru naviku koja je već deo vaše svakodnevne rutine i kombinujete je sa novom navikom koju pokušavate da izgradite. Da ne spominjemo njihovu 100% orijentaciju na ishod i deduktivni princip. Prihvatanje autopoeze za samopoboljšanje. Dakle, fudbalska ekonomija na svim nivoima je raspored prostorija za smanjenje što više neaktivnih ruta u ekonomskom smislu koliko bismo mogli da dobijemo ROI = vrednost (raspored sobe)/cena (neaktivne rute).
Dakle, iz fudbalskih šema možemo izdvojiti korisno za kompanije
1. Brza promena mehanizma elastičnosti i oporavka
2. Stručnost profesionalaca (defanzivac, vezista, napadač, golman, itd.);
3. Neophodnost adaptivnih sistema
4. Ekonomsko razmišljanje na svim nivoima
5. Adaptivna promena je stalni rad u toku, a ne statična
6. Brzo uključivanje sistema adaptivnih promena
7. Brzo smanjenje transakcionih troškova (cirkulacija lopte, postava)
8. Smanjenje rizika i nepredvidivosti pouzdanošću (igrani sistemi)
9. Prihvatanje autopoeze za samousavršavanje
10. Prilagodljive promene su odozgo prema dole i nose ih DNK
U tom smislu, za nas je više nego iznenađujuće da staromodni evanđelisti scenskih metoda, kao i stare konsultantske kompanije, ne razmišljaju o tome kako da inkorporiraju visoko prilagodljive organizacione promene. Naučili smo se u mnogim promenama o brzoj promeni elastičnosti i mehanizmu oporavka. Takođe, sposobnost stručnosti profesionalaca da nije lako reagovati na spoljašnje sisteme promena, mnogo je bolje uvesti adaptivnu promenu po deduktivnom principu, kao što to treneri praktikuju svaki dan.
Radnici su snažno povezani sa svojim zanimanjem i ponosni su na svoju posebnu stručnost kao što su fudbaleri (npr. vezni igrač). Oni su više samoopredeljeni i stoga su veoma ponosni na svoj rad i uvereni u svoje zanimanje. Njihova lojalnost je podeljena na sistem kulturnih vrednosti preduzeća i njihovu pogodnost njihovom stručnom znanju. Njihovo međuljudsko poverenje se oslanja na poverenje stručnjaka prema drugim stručnjacima. Šta više, iskusili smo da se zajednička veština u timovima zasniva na činjenici „kako se stvari ovde rade“. Shodno tome, ovaj formativni sistem zahteva novo razumevanje relevantnosti svakodnevnih operacija. Recimo to praktičnijim rečima.
Ako radnik A donese odluku koja promoviše njegovu ili njenu najbolju poslovnu vrednost, radnika B treba uzeti u obzir u procesu donošenja odluka i obrnuto. Na primer, A zna koga da pita za poseban problem, B zna od koga da traži neke savete za rešenje ili C zna kome da se obrati za neke druge probleme.
